Свештенство и монаштво Епархије захумско-херцеговачке и приморске – писмо вјерницим
Поводом учесталих напада на Цркву Епархије ЗХиП и њеног предстојатеља Епископа Григорија ми свештеници, игумани и игуманије манастира наше Епархије осјећамо јеванђељску одговорност и пастирску дужност да се вјерницима наше Цркве обратимо овим путем. Конкректно, ријеч је о клеветничком настојању неких новинара и медија који већ више година уназад јавно нападају првог међу нама, не бирајући ријечи увреде и стављајући му на душу најтеже кривице, због чега су неки новинари и правоснажно осуђени. Јасно је, а у неким текстовима се то и отворено говори, да је циљ њиховог посла свргавање нашег Eпископа са трона Св. Василија.
О томе ко евентуално стоји иза таквог посла – не бисмо да нагађамо. Оно што желимо је да јасно кажемо вама, нашој браћи и сестрама са којима служимо Спаситељу и чијим потребама служимо по својој моћи, да су такви напори за нас дјело нечастивога који жели да смути, збуни и саблазни, баш као што нас о томе учи Спаситељ у Божанским писмима (Mт.24.5,11). Наравно да у нечему таквом ови новинари не могу имати ама баш никаквог успјеха, али можда понеки неупућени читалац може и повјеровати некој од неистина.
Оно што дотична господа чине, називајући Епископа издајником, оним који продаје вјеру, који не брине за паству (посебно тамо гдје су православни мањина), који срамоти Цркву и како све не, јесте клевета која некима наивнима али и безазленима може да постане препрека на путу уласка у заједницу Цркве и тиме и препрека благодатном заједничарењу у истини Јеванђеља.
Због тога смо се и одлучили на овај корак.
Да бисте се сами увјерили у неоснованост поменутих оптужби позивамо вас, браћо и сестре, да се једноставно окренете око себе у нашим Требињу, Мостару и уопште на цијелој територији Епархије од Коњица на сјеверу до Метковића и Дубровника на југу. Видјећете оно очигледно, тј. како изгледају наше Цркве, колико је по милости Божијој вјерника у њима, особито младих и дјеце, колико хорова и уопште колико живота. Видјећете нове манастире у Данићима и Петровом Пољу крај Требиња, као и обновљене из пепела Житомислић и Завалу. Видјећете и ревносне вјероучитељке и вјероучитеље, образоване теологе и црквени поредак који на славу Божију функционише. И како онда вјеровати онима који вам говоре да је све то неистина, већ да смо Црква која не брине о вјери и продаје је? Далеко од тога да навођењем ових чињеница из живота наше Епархије желимо да величамо себе. Свако од нас, од првог до последњег, има за шта да се каје и то нико, па ни наш Епископ никада није порицао. Али, ако неко у времену када духовни живот Епархије доживљава процват, онога који стоји на челу те заједнице непрекидно назива ружним ријечима и непријатељем Цркве, онда такав не посједује баш никакав кредибилитет.
У медијском простору неки су се, по ко зна чијем налогу, напросто окомили на Епископа. Из њихових ријечи избија мржња и јед, недостатак чињеница и изобиље измишљотина. Истине, у коју се неки од њих куну – нема нигдје ни за лијека. Тако нпр. када у једном од текстова наводну „казну“ за једног од требињских свештеника стављају на душу Владици, онда кажу како је то због тога што је овај јавно читао писмо Епископа Атанасија, што је апсолутна измишљотина и никада се није десило. Или када легитимно премјештање свештеника назива казном, итд, итд. Такође, када се говори о проблему Српског Националног Вијећа у Дубровнику, опет клевете, јер је то тијело замољено да се исели из просторија Црквене општине, које су Цркви у том тренутку постале неопходне, на шта су у почетку са разумијевањем пристали, да би касније „окренули ћурак“ и почели да се жале на челу са предсједником СНВ, а уз свесрдну подршку неких новинара који од тога праве скандал, јефтино се играјући осјећањима оно мало преосталих православаца у Дубровнику у чијем наjбољем интересу ће се зграда и реновирати, и уз то наравно, изнова смућујући нашу паству. И најновије: зар би ико нормалан могао да повјерује да је православни свештеник ишао да служи парастос усташама, и то по налогу Епископа?! Такве и још многе жалосне измишљотине читамо, и сами запрепаштени количином неистина и бескрупулозности. А истина је да се на челу са Епископом, као свештеници Епархије, а нарочито они који служе у мањинским православним срединама, трудимо да будемо миротворци, јер нас је Спаситељ научио да су „блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“(Мт. 5.9). Тачно је и то да се и молимо и боримо за јединство Хришћана. То је мисија заснована на Господњим ријечима „да сви буду једно“(Јн 17.21). И ма колико на нашем, многим невољама обремењеном простору, на моменте било непопуларно, као хришћани и свештеници дужни смо да то чинимо. Па и када због тога не побирамо аплаузе, као што их понекад добијају они који позивају на мржњу и бескрајно разрачунавање. Јефтино је и душепогубно такве кораке ка миру називати унијаћењем и покатоличавањем. А управо такве идеје промовишу поменути, градећи се и већим теолозима, и каноничарима и црквеним историчарима него што смо сви ми у Цркви заједно. Из пера истих није поштеђен ни Патријарх српски.
У тијело наше Цркве у Херцеговини такав „посао“ може да уноси немир и смутњу. Зато будите опрезни и „не вјерујте сваком духу“(1.Јов. 4.1). Ми, ваши свештеници, стављамо на знање првенствено вама, а онда и онима који неистине пласирају у јавност, да чврсто стојимо уз свога Архипастира и Епископа и нека не мисле они који хоће раздор и смутњу да у корпусу свештеника световасилијевске Херцеговине има таквих који би се окренули против њеног свештеног трона и онога који на њему сједи.
Вас са друге стране позивамо да, уколико имате недоумице или збуњеност било које врсте и по било ком питању, слободно питате било кога од нас и увјерите се да је овако како смо вам рекли. Пред нама је период Крсних Слава када ћемо имати прилику да се сусретнемо у вашим домовима, и поразговарамо људски и хришћански о свему што вас интересује.
Смирено вас и братски поздрављaмо желећи вам свима мир, радост и вјечно спасење у Христу Исусу, Господу нашем.

1. Протојереј-ставрофор Младен Жуловић

2. Протојереј-ставрофор Никола Јанковић

3. Протојереј-ставрофор Борис Бандука

4. Протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин

5. Протојереј-ставрофор Немања Дражић

6. Протојереј-ставрофор Никица Ајдер

7. Протојереј-ставрофор Александар Илић

8. Јереј Душко Шаровић

9. Јереј Мирослав Ратковић

10. Јереј Милош Ловрић

11. Јереј Драгиша Томић

12. Јереј Вук Милишић

13. Протојереј-ставрофор Благота Васиљевић

14. Протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић

15. Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ

16. Протојереј Небојша Радић

17. Јереј Бранимир Боровчанин

18. Јереј Марко Гојачић

19. Протојереј-ставрофор Небојша Коловић

20. Јереј Данило Боро

21. Јереј Александар Грчић

22. Јереј Александар Шмања

23. Протојереј-ставрофор Борис Чоловић

24. Протојереј-ставрофор Зоран Илић

25. Јереј Немања Лукета

26. Јереј Младен Чалија

27. Јереј Драго Зубац

28. Протојереј-ставрофор Велимир Ковач

29. Јереј Милан Стањевић

30. Ђакон Јакша Окиљевић

31. Јереј Миодраг Вртикапа

32. Јереј Милан Бужанин

33. Ђакон Крсто Авдаловић

34. Јереј Александар Гајић

35. Јереј Саша Којовић

36. Игуман Сава Мирић

37. Јеромонах Димитрије Рађеновић

38. Јеромонах Порфирије Гргић

39. јерођакон Антоније Глишић

40. Игуман Данило Павловић

41. Архимандрит Лазар Лазаревић

42. Игуман Василије Копитић

43. Јеромонах Марко Прцовић

44. Јерођакон Павле Јанковић

45. Игуман Исаиа Дан

46. Игуманија Текла Даскалаки

47. Игуманија Павла Ћузулан

48. Ђакон Владимир Вукановић

49. Ђакон Павле Ратковић

50. Ђакон Бранислав Рајковић

51. Ђакон Мирослав Бошковић

52. Ђакон Ратко Зубац

53. Ђакон Александар Црногорац
Храм Светог Саве
05.11.2017.


За обнову Храма Светог Саве у Билећи скупљено 30.000 евра
На донаторској вечери одржаној у ресторану „Амфора“ у Београду за обнову Саборне цркве Светог Саве у Билећи прикупљено је више од 30 хиљада евра. Организатор ове хуманитарне манифестације је Завичајни клуб Билећана који живе у Србији.
Позиву организатора да учествују и помогну обнову билећке цркве одазвали су се успешни пословни људи, привредници, Билећани, Херцеговци и њихови пријатељи.
Посебан допринос овој акцији Билећана у Београду дао је проф др Миленко Џелетовић који се ангажовао од самог почетка и својим знањем и организационим способностима допринео да се постигне овакав импозантан успех у прикупљању средстава.
Билећани су успели оно што другим завичајним удружењима Херцеговаца до сада није пошло за руком – за једно вече прикупили су највиши износ новца за помоћ свом завичају.
Донаторску вечеру су блаосиљали свештеници Стојадин Павловић, главни уредник редакције ТВ „Храм“ и Александар Грчић, билећки парох. Грчић је присутне добротворе упознао са историјом настанка Саборног храма у Билећи, као и динамиком радова на цркви.
Он је напоменуо да су до сада на цркви обављени спољни грађевински радови, поправљен кров, звоник, обновљена спољна камена фасада, а да предстоје унутрашњи радови на уградњи каменог пода, израда иконстаса и фрескописање.
Дирктор канцеларије за вере Владе Србије Милета Радојевић, поздравио је Билећане и њихове госте и обећао у име канцеларије и српске владе да ће и држава Србија помоћи обнови храма у Билећи. Помоћ Билећанима који обанављају своју цркву обећао је и Млађан Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду.
Миодраг Дунђеровић председник Управног одбора Завичајног клуба Билећана у Србији још једном се захвалио свим добротворима који су се одазвали позиву Клуба да помогну сиромашној Билећи. Он је подсетио на историјат градње цркве Светог Саве у Билећи из времена Аустро-угарске монархије која је дала дозволу за подизање храма али у романско-готском стилу.
„Црква је требало да буде саграђена у византијском стилу, али противљењем Аустроугарске, то им ипак није дозвољено. Мјештанима Билеће стигао је допис Земаљске Владе из Сарајева да ће пројекат за изградњу цркве стићи из Беча, као и да је то једини начин да црква буде изграђена.
Пројектом из Беча, Аустроугарске власти су захтевале да се црква не сагради у византијском стилу, већ у романско-готском стилу, архитектури која је типична за Католичку цркву. Срби су тада направили побуну, али узалудну јер су власти поручиле да је изградња у романско-готском стилу услов да се црква гради. Народ је попустио и црква је саграђена по пројекту из Беча, са каменом из околине Билеће, истакао је Дунђеровић.
„Црква је после Другог светског рата претворена у магацин и неколико година није радила. Данас Саборна Црква Светог Саве један је од симбола града Билеће, као и духовни, културни и историјски споменик.
Ако је спољашњост цркве морала да буде у романско-готском стилу онда ми данас кад је обнављамо можемо њену унутрашњост да осликамо у уредимо у српско-византијском стилу, рекао је Дунђеровић.
Рецитовањем стихова чувеног херцеговачког и српског песника Алексе Шантића гостима се обратио и глумац Милорад Капор. Такође, присутне су позрдравили и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, потпредседник Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац…
Велики допринос организовању донаторске вечере дао је и власник ресторана „Амфора“ Неђо Тркља који је угостио своје Билећане и њихове пријатеље.
Програм донаторске вечери водио је Божо Вукоје, који се, уз остале Билећане и чланове Завичајног клуба, посебно истакао у организацији ове хуманитарне акције.
Билећани су на крају вечери напоменули да је ово само почетак акције. Људи који су до сада учествовали и помагали свој крај у више од 30 хуманитарних акција наставиће да раде и помажу своју родну Билећу.
Клуб планира да уз организацију предстојећег Сијела Билећана организује још донаторских вечери на којима ће се прикупљати новац за обнову цркве али и за друге намене.

Извор: Билећа.рс
Фотографије : Слободна Херцеговина
Храм Светог Саве
27.10.2017.


Донаторска вечера за наставак радова на обнови Саборног храма у Билећи
У понедељак 16. октобра, по благослову Његовог преосвештенства Еп .з. х и п. Г. Григорија, а у организацији ц. о. Билећа, одржана је донаторска вечера за наставак радова на обнови Саборног храма Св. Саве у Билећи.
На велику радост свих, овом добротворном чину присуствовало је велики број угледних приватника Билећана, како из самог града Билеће тако и оних који живе и раде ван ње. Такође присуство оних који се баве каменорезачким послом и уопште радовима у вези камена, није изостало. На овој вечери присутни су били и чланови црквеног одбора, начелник Општине Билећа г. Миљан Алексић, директор хет-а г. Гордан Мишељић, као и извршни директор хет-а за економске правне и опште послове г. Љубо Вуковић.
Након благослова Еп. Григорија и поздравне ријечи Његовог Преосвештенства, старјешина Саборног храма протојереј - ставрофор Небојша Коловић упознао је све присутне са током радова на обнови Саборног храма као и плановима за даљу обнову. Закључено је да су досадашњи радови текли планираном динамиком и са изузетним успјехом.
Након учешћа свих присутних прикупљена су спредства за наставак радова, као и сав камен који је дониран за под храма од билећких каменорезаца.
Преосвећени Владика, заједно са о. Небојшом, захвалио се свима на овако показаној љубави и бризи за свој Саборни храм и благословио је наставак радова на његовој обнови.
Храм Светог Саве
26.10.2017.

Саборни храм Светог Саве

Црква је саграђена у вријеме Аустрије, прилозима српског народа Билеће и од помоћи Земаљске Владе у Сарајеву. У то вријеме Срби у Билећи се договарају о пројекту какву цркву да направе. Договоре се да то буде у византијском стилу, али од Владе буду обавјештени да ће пројекат доћи из Беча. Опширније...

Везане вијести

Прва билећка парохија

смјештена је на пола пута између Гацка и Требиња. Граничи са Црном Гором са источне стране. Са сјеверне стране окружена је мањим планинама Бабом и Дједом, а са западне стране Видушом. Парохија има око 600 домова и око 2 500 становника. Опширније...

Везане вијести

Друга билећка парохија

обухвата простор града јужно од главне улице Краља Александра, са предграђем: Плужине, Ново насеље и Ситничко насеље са два села: Доњи и Горњи Мириловићи. Броји укупно око 700 домова, који славе крсну славу и примају свештеника у дом са 2 140 вјерника. Опширније...


Везане вијести

Трећа билећка парохија

основана је 2001. год. и простире се сјеверо-западно од Билеће. Обухвата насеља: Попарина Страна, Поље, и села: Подосоје, Крстаче, Симијова, Длакоша, Дола, Звјерина, Бијела Рудина, Трновица, Лађевићи, Прераца, Голобрђе, Мека Груда, Плана, Качањ, Ораховица, Фатница, Кукричје, Кути и Засада. Опширније...


Везане вијести

2016 - Copyright© Сва права задржана - Црквена Општина Билећа